fbpx

Školsko programiranje – dovoljan (2)

Iako je informatika obavezan predmet u srednjim školama u Srbiji, programeri u velikoj meri znanja stiču van škole. I pored napora da savladaju nove programske jezike i veliki broj inovacija, oni ipak uspevaju da budu konkurentni na stranom tržištu jer se programiranje traži ubedljivo najviše od svih poslova.

Информатика у школи
Informatika u školi obuhvata samo najosnovnije

U osnovnim školama ova oblast se proučava kroz predmet tehničko i informatičko obrazovanje (TIO) od 5. do 8. razreda. U srednjim školama u Srbiji informatika je obavezan predmet i najzastupljenija je u školama elektro struke i gimnazijama. Ostale srednje škole informatiku uče po godinu ili dve. Ipak broj časova i tematskih oblasti koje obuhvata nije adekvatan. Na početnom nivou u bišim razredima obrađuju se oblasti HTML, CSS, CMS, C, C# i ASP.net, Pascal, tekst procesor, osnovi algoritma, programski jezici, upotreba multimedije i sl.

Dragan Ilić, profesor informatike u Nišu i član Pedagoškog društva informatičara Srbije (PDIS), objašnjava da je u programu najzastupljenije korišćnje editora za uređivanje teksta, slike, zvuka, videa, veb-stranica. Klasična nastava pokriva najosnovnije stvari.

‚‚Kreiranje softvera je nedopustivo malo zastupljeno. To najbolje ilustruje primer učenika koji završava gimnaziju – za 12 godina školovanja programiranje uči samo jednu godinu, i to tek u 3. razredu gimnazije, 2 časa nedeljno, na bukvalno osnovnom nivou. Naravno, tu izuzmemo elektro škole i specijalizovana matematička i računarska odeljenja gde se programiranje uči mnogo ozbiljnije kroz nekoliko predmeta i sa znatno većim fondom časova. Ipak ovakvih odeljenja je malo i ne mogu da pokriju realne potrebe tržišta. U svim ostalim običnim gimnazijskim odeljenjima učenici uče programiranje na najnižem nivou, taman toliko da se neki od njih zainteresuju i kasnije izaberu fakultet na kom će nastaviti da izučavaju ovu oblast“, objašnjava Ilić.

PROGRAMIRANjE U SVETU – NOVI STRANI JEZIK

U američkoj državi Florida, uvideli su važnost programiranja. Njihovi učenici bi uskoro za strani jezik, osim francuskog, španskog, latinskog ili mandarinskog kineskog, mogli da izaberu novi jezik – kompjutersko programiranje.

Njihovi srednjoškolci imaju obavezu da dve godine uče strani jezik po svom izboru. Nedavno je dat predlog da se obrazovni program dopuni i da se u istu grupu sa jezicima uvrsti i programiranje. Iako na prvi pogled veza između stranog jezika i programiranja deluje zbunjujuće zastupnici ovog predloga obašnjavaju da programiranje zapravo jeste strani jezik.

Programiranje koristi niz simbola za komunikaciju i razmenu informacija sa računarom i taj jezik je univerzalan u celom svetu bez obzira na kulturnu različitost ili udaljenost. Iako se programerskim jezikom ne govori, njime se u velikoj meri uspešno komunicira. Na kraju krajeva, nije slučajnost da se softver u kom programeri rade upravo i naziva programskim jezikom kao što su C, C++, Java, PHP i drugi.

U narednim godinama treba da nastavimo taj napredak... Treba ponuditi svakom učeniku primenljivo znanje iz informatike i matematike kako bi od početka bili spremni za posao.
Obama se zalaže za učenje programiranja

Jedan od zagovornika ove ideje je i Barak Obama, bivši američki predsednik. On se zalaže da programiranje postane osnovni predmet u šklama, poput čitanja, pisanja i matematike. Prepoznata je i potreba da se u programirnje više uključe devojčice i manjine.

Mi u odnosu na svet

S obzirom na to da se radi o industriji sa najbržom stopom razvoja, osim programera, otvaraju se mogćnosti za nova zanimanja. Nažalost, obrazovni program u našoj zemlji ne uspeva da isprati zahteve tržišta i trendove razvoja u ovoj oblasti. Sa jedne strane, učenici iz srednje škole izlaze informatički pismeni, ali s druge strane, tržište svakodnevno postavlja sve veće zahteve.

‚‚Не можемо да тврдимо да ће након завршене средње школе ученици бити у стању да анализирају постојеће податке по тренутним ИКТ стандардима. Ово додатно отежава развој наше економије и директно утиче на стандард свих грађана“, каже Драган Илић.

Sa ovom tvrdnjom saglasni su i programeri koji u učestvovali u istraživanju StartIt-a. Po njihovim odgovorima, formalno obrazovanje je kao sredstvo za učenje programiranja dobilo veoma nisku ocenu: 2.69 od maksimalnih 5. Nižu ocenu od te dobili su jedino razni kursevi i obuke kojima su razočarani domaći developeri. Vrlo dobar način za sticanje znanja, prema podacima istraživanja, jesu samostalno učenje, praksa (ocena 4,73) i učenje uz iskusnije kolege (ocena 4,15).

Svetla strana priče

Uprkos okolnostima koje baš i ne podstiču učenje programiranja u školi, učenici ipak pokazuju potencijal i interesovanje za programiranje i algoritamski način razmišljanja.

‚‚U prilog tome govore i rezultati međunarodnih takmičenja kao što je Dabar. Prošle godine na ovom takmičenju se okupilo preko 30.000 učenika, a među prvoplasiranima bilo je i njih 6 iz Srbije. Ovi podaci sami za sebe dovoljno govore o interesovanju učenika“, kaže Ilić.

Upravo zainteresovanost za sticanje znanja i mogućnosti koje pruža neformalno obrazovanje olakšavaju učenje programiranja. Dostupnost podataka na internetu, vebinari i video tutorijali dobar su izvor znanja za sve koji su dovoljno motivisani da sami uče. Rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da formalno obrazovanje nije presudno za zapošljavanje u IT struci.

Програмер
Programer – najtraženije zanimanje

 

Više od 50% developera ima visoku školsku spremu, od čega je samo dve trećine sa nekih od tehničkih fakulteta. Skoro 30% ispitanika je nekada studiralo ili još uvek studira, a 13% ima završenu višu školu – navodi se u rezultatima StartIt-a.

Prema navodima StartIt-a, na Infostudu je 2015. godine broj oglasa za posao u IT sektoru i elektrotehnici za 20% nadmašio broj oglasa drugim poslovnim oblastima. Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2015. pokazuju da je prosečna zarada programera 4 puta veća od prosečne zarade u Srbiji (165.658 dinara naspram 44.124 dinara).

Svi ostali za više znanja iz oblasti programiranja moraće da sačekaju izmenu obrazovnog programa.

Činjenica je da naš školski sistem ne stvara programere, već u najboljem slučaju samouke entuzijaste, a u najgorem, samo korisnike tuđih aplikacija. Podaci koje je nedavno objavio centar StartIt, oko 80% klijenata naših programerskih firmi su iz inostranstva. Tržište na kome se takmičimo je globalno, pa se postavlja pitanje:

Колико дуго се можемо такмичити са онима који програмирање уче у школи уз стално менторство наставника?

Pitanje za nastavnike i profesore:ucionica

  • Kako se snalazite sa programom koji se sporo menja?
  • Da li na svoju ruku unostite inovacije u nastavu?

1 thoughts on “Školsko programiranje – dovoljan (2)”

  1. Veoma je bitno da u ovom smislu uhvatimo priključak sa svetom. Uvreženo je mišljenje da ne možemo svi biti programeri, ali moje je mišljenje da zapravo možemo. Ako bi svi stanovnici srbije bili programeri opet bi ih bilo manje od broja koliko ih ima Indija, Pakistan ili Kina. Iz tog razloga moramo se fokusirati na ovu oblast i učiniti sve da uzmemo svoj deo kolača.
    Pozdrav.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Scroll to Top