Čuli ste za disleksiju? Retko ko jeste, a statistike kažu da je ima bar 10% dece. Troje u prosečnom odeljenju ne čitaju kao i ostali. Mogli bi, i hoće, ali tek kad shvatimo poruku ovog dokumentarno-edukativnog filma.
Šta je to disleksija?
Ako pogledamo globalnu statistiku, 15–20% ljudi ima bar neki problem sa učenjem koji je povezan sa jezikom. Unutar tog procenta, ogromnu većinu (tačnije 70–80%) čine osobe koje imaju problem sa čitanjem.
Disleksija je najčešći problem sa čitanje. Postoje različite teorije o tome šta je uzrokuje, ali statistike kažu da jednako pogađa i dečake i devojčice. Nažalost, disleksija se često javlja sa problemom pisanja (disgrafija) ili problemom u računanju (diskalkulija). Ono što odmah treba razjasniti jeste da disleksija nema veze ni sa pažnjom ni sa inteligencijom. Naprotiv, osobe sa disleksijom imaju sasvim normalnu, često i nadprosečnu inteligenciju.
Stvar je u tome da se u glavi disleksičara, slike pročitanog teksta ne formiraju na način kako bismo to očekivali, te oni imaju problema da reprodukuju pročitani tekst. Već ovo je dovoljno da shvatite koliko problema mogu imati u sistemu formalnog obrazovanja kao što je naš.
Oni kojima smo se možda smejali…
Prisetite se, da li ste i vi u razredu imali inače nekog pametnog druga ili drugaricu sa veoma slabim ocenama na testovima? Možda su bili povučeni, mrzeli knjigu i čitanje i „vadili se na kliker“? Kako se odnosimo prema deci koja su različita?
O disleksiji se kod nas malo zna. Retko koja škola mogla je sebi da priušti da zadrži školskog logopeda, nastavnici i učitelji o tome nisu mogli čuti na studijama, a inkluzija u školama još uvek nikoga nije obavezala da se o ovoj temi uputi na nekom seminaru. Okolina koja nije upoznata sa problemom disleksiju će radije objasniti nedostatkom pažnje, volje za učenjem, čak smanjenom inteligencijom ili naprosto lenjošću. Kakve će stavove o učenju usvojiti dete kome svi kažu da je sporo, lenjo, možda čak i glupo, toliko da ne zna da čita? Kako možemo očekivati da će zavoleti knjigu i učenje?
Svesni težine ovog problema, organizacija „Nauči me“ potrudila da ispriča pozitivnu priču dva svetla primera u kojima je velika podrška i herojski rad učinila da deca sa disleksijom pronađu svoj put.
Premijera filma o sasvim drugačijim herojima
Isidora i Emir rodili su se i živeli sa disleksijom. Njihova priča nije potresna – u jednom trenutku oni su prelomili da neće odustati od sebe i svog obrazovanja. Uz veliku pomoć stručnjaka, podršku roditelja i razumevanje na koje su naišli kod svojih nastavnika oni su stigli do fakulteta. U filmu koji smo snimili uz podršku Trag fondacije na programu „Aktivne zajednice“ oni su heroji koji uče drugačije. Pogledajte njihovu priču…
Nemojte zaboraviti: Isidora i Emir pre su izuzeci nego pravilo u našim školama. Puna sala bioskopa „Kupina“ pokazala nam je da je veliki broj ljudi u Nišu zainteresovan za ovu temu. Nekoliko porodica nam se pridružilo na okruglom stolu u „Deliju“ nakon premijere i dugo smo razgovarali koji bi bili sledeći koraci u rešavanju problema na koje nailaze njihova deca tokom školovanja.
Fondacija Trag nastavila je da podržava naš rad, pa ćemo uskoro pokušati da u programu „Javnog zastupanja“ pomognemo da se donesu dugoročne promene koje će omogućiti da se problem disleksije u Nišu pažljivije prati i sistematski rešava. U toj borbi potrebna nam je vaša pomoć: pišite nam ako želite da postanete deo naše borbe za Heroje koji uče drugačije.