Osnovne informacije
M. P. je bio nastavnik srpskog jezika i književnosti niške gimnazije koji je u toj školi radio u statusu zamene četiri godine, a nakon prestanka zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, raspisan je javni konkurs za primanje nastivnika srpskog jezika i književnosti u istoj školi, na koji se M. prijavio. Odlukom komisije primljena je druga kandidatkinja, a M. smatra da je u ovom procesu oštećen kao i da nepostojanje jasnih kriterijuma (definisanih u pravilnicima i drugim aktima), ostavlja previše autonomije direktorima škola i ukida svaku mogućnost za pravni mehanizam zaštite kandidata na javnim konkursima za prijem u radni odnos nastavnika.
Godine 2013. završio je Filološki fakultet u Beogradu posle čega se vratio u rodni Niš gde je želeo da živi i radi. Prvi radni angažman bio je kroz program “100 sati” u gimnaziji iz Niša (godinu dana). Program je podrazumevao vannastavna zaduženja. Posle toga obavljao je posao bibliotekara u osnovnoj školi u Nišu (blizu jedne školske godine). Nakon što je njegov kolega, nastavnik srpkog jezika i književnosti u niškoj gimnaziji imenovan u direkotra, M. je pozvan da ga zameni. U toj gimnaziji najpre potpisuje ugovor na 60 dana, zatim je raspisan konkurs na kojem M. dobija nastavnu normu od 66,6% odnosno dobija fond časova sadašanjeg direktora do njegovog povratka na radno mesto. U ovom radnom statusu ostaje naredne četiri godine. Pored redovnih obaveza nastavnika srpskog, građanskog, na kraju i izbornog predmeta jezik, mediji i kultura, pisao je i učestvovao u raznim projektima. Jedan od tih projekata je festival “Nauk nije bauk” koji je četiri godine organizovao u sklopu škole.
Događaj
U januaru 2021. godine Vlada je ukinula zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Međutim, ova gimnzija nije raspisala konkurs za nastavnika srpkog jezika i književnosti, jer nije izražavala potrebu za tim. Paralelno sa tim, gimnazija uvodi program međunarodne mature gde je ovlašćena od Ministarstva da sprovodi ovaj program. M. je ispred predmeta srpski jezik i književnost prošao IB program obuke i licenciranja za dva predmeta Language A i Crativity Actions Service, a troškove te edukacije finansiralo je Ministarstvo. Prema ovom programu, svaki predmet morao je da ima licenciranog nastavnika. Milan je jedan od troje nastavnika koji su prošli ovaj program, a da nisu primljeni u stalni radni odnos. Ovaj program implicirao je diskriminatorni položaj nastavnika koji nisu bili u stalnom radnom odnosu, tako što je u Pravilniku određeno da nastanici u stalnom radnom odnosu mogu da napuste IB program u svakom trenutku i da zadrže svoje časove dok ta mogućnost nije postojala za nastanike koji nisu imali taj radni status. To je bio razlog zbog kojeg su se nastavnici bez stalnog radnog statusa organizovali i tražili od Ministarstva iste uslove u implementaciji IB programa, što im nije bilo omogućeno. Milan nije mogao da pristane da pređe na IB program, jer je to bila neizvesnija opcija (zato što posle ne bi mogao da se vrati na svoj fond redovnih časova). Smatra da mu je odustajanje od IB programa zamereno od strane direktora jer mu je u septembru 2020. ukinuo anekse kojima je ostvarivao punu normu (100%), ostavljajući ga na zakonskom minimumu od 66,6% norme. Milan je u tom trenutku kao predsednik aktiva, doživeo to kao jednu vrstu mobinga posle čega je istražio svoje zakonske mogućnosti. Odlučio je da ode na bolovanje i da se posveti detetu koje boluje od retke bolesti ataksije-telangiektazije. Otišao je u Centar za socijalni rad i podneo zahtev za bolovanje i dobio ga je prema Zakonu o zdravstvenom osiguranja (prema novim izmenama ovog Zakona) član 78. stav 3 koji kaže da ukoliko dete boluje od retke bolesti roditelj ima pravo na bolovonje od 100% (isplaćene zarade) do izlečenja ili do 18. godine deteta.
Na bolovanju je saznao od studentkinje koja je kod njega polagala ispit metodike da je u gimnaziji raspisan konkurs za nastavnika srpskog jezika i književnosti na 55,5% radne norme. Spremio je dokumentaciju i prijavio se. Konkurs je objavljen javno, u biltenu poslova Nacionalne službe za zapošljavanje. Direktor koji prema zakonu imenuje konkursnu komisiju izabrao je tri člana komisije odlukom o izboru komisije, od kojih je obavezno da jedan bude sekretar škole. Direktor je izabrao dve nastavnice srpskog jezika i književnosti (jednu koja je prethodno dobila njegovu normu od 33%).
Prema odluci koja je jednoglasno doneta, posao je dobila nastavnica koja je počela da radi u ovoj školi 2018. (u istom statusu kao i M.) tri godine posle njega. Zakon je dozvolio da škola sama propiše kriterijume za primanje a ukoliko to ne učini, primenju se Zakon o upravnom postupku (to je jedan od prvih članova Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju).
Gimnazija nema pravilnik koji bi definisao kriterijume, pa je odluka obrazložena samo u Zapisniku sa sastanka komisije, koji ne može biti stavljen na uvid javnosti i/ili zainteresovanih strana.
Advokatica, koju je angažovao M, tumači ovaj zakon tako što smatra da je komisija u zapisniku (kada već ne postoji pravilnik koji definiše ovu oblast) morala da navede kriterijume prema kojima je neko izabran što ona nije učinila. Komisija je umesto da prvo napravi uži izbor poslala sve prijavljene kandidate/kinje u Nacionalnu službu za zapošljavanje na testiranje (test ličnosti, inteligencije i opšte informisanosti). Svrha ovog testiranje je dodatno sužavanje liste kandidata. I M. i koleginica koja je primljena u radni odnos, dobili su istu preporuku od Nacionalne službe. Ni posle toga nije sužena lista već je sa svima urađen intervju. Intervju u kojem je učestvovao M. trajao je 20-ak minuta, postavljena pitanja su bila opšta i postavljana su svim kandidatima. Na ovu odluku M. je podneo žalbu direktoru škole u roku od osam dana. Direktor je po tužbi odlučio da nije osnovana, obrazloživši da kriterijum postoji i da je sadržan u Zapisniku koji ne može biti dat na uvid (jer može da utiče na budući odnos nastavnicika). M. je početkom februara uputio i otvoreno pismo Ministru prosvete Branku Ružiću, na koji nije dobio odgovor.
___________________________________________________________________________________
Inicijativa „Pošteno do posla u školi” se realizuje u okviru programa „Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava” koju realizuju CRTA i Otvoreni parlament uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.