Činjenica je da nastavnici često svoj posao donose kući. Ponekad treba pregledati pismene ili kontrolne zadatke, ponekad treba spremiti dodatan materijal za čas, a s druge obrazovna uloga podrazumeva da stalno razmišljaju o svojim učenicima, kao i o neretko preambicioznom planu i programu koji treba preći. Iz tog razloga treba da im budemo uvek zahvalni – kako sami učenici, tako i ljudi koji su deo njihovog radnog okruženja. I zato danas želimo da skrenemo pažnju na to da zahvalnost nije samo reći hvala.
Izbegavajte lažnu pozitivnost. Lažna pozitivnost je uverenje da bez obzira na to koliko je loša situacija, mi treba da ostanemo pozitivni. Lažna pozitivnost nije optimizam. Biti lažno pozitivan znači ne prihvatati koliko stvarnost može biti teška. Reći nekome biće sve u redu nije zamena za to da zajedno nađemo rešenje problema. Pandemija nas je tome naučila – nema vremena da se pretvaramo i ulepšavamo stvarnost ili da praznim rečima smirujemo druge. Teško je, ali hajde zajedno da probamo da savladamo ono što je pred nama. I danas kada se polako vraćamo u učionice i kada se čini da se situacija vraća u normalno stanje, zašto ne bismo nastavili da budemo iskreni?
Osluškujte šta nastavnici žele, prihvatite realne emocije koje donose u škole, čak i one negativne. Nemojte samo govoriti kako treba biti (lažno) pozitivan zbog studenata. Dajte podršku nastavnicima tako što ćete kreirati rasporede koji će omogućiti saradnju među kolegama. Pratite svoja obećanja i stvorite radno okruženje izgrađeno na poverenju – poverenju u kompetentnost nastavnika i poverenju u nastavnikovu posvećenost studentima.
Sistemske promene, umesto parole „vodite računa o sebi”. Treba da prestanemo da govorimo umornim i demoralisanim nastavnicima da „više vode računa o sebi”, kada su njima zapravo potrebne sistemske promene. Kada nastavnici kažu da su premoreni, oni su suštinski i demoralisani. Naučnik Doris Santoro, autor knjige „Demoralisani”, objašnjava da se osećaj demoralisanosti javlja kada nastavnici nailaze na repetativne i umarajuće izazove koji smanjuju motivisanost u radu. Kada pričamo sa nastavnicima oni retko navode učenike kao razlog svog umora, već je češće razlog u vezi s administrativnim dužnostima: nedosledna komunikacija, pravila koja su besmislena ili bezbroj inicijativa koje su dužni da sprovedu u svom radu. Možda ćete moći da se suprotstavite premorenosti nekim vežbama za očuvanje mentalnog zdravlja, ali ne možete se boriti protiv demoralisanosti poklon-karticom ili danom provedenim u spa centru. Moramo kritički sagledati školske sisteme — ali i da budemo voljni da menjamo stvari na bolje.