U ponedeljak, 26. jula, na konferenciji „2021 Education USA“, državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken predstavio je Zajedničku izjavu o principima podrške međunarodnom obrazovanju Vlade SAD-a i Departmana za obrazovanje, uz podršku Ministarstva trgovine i Ministarstva unutrašnje bezbednosti.
Ovom Izjavom se prepoznaju „značajne prednosti koje međunarodni studenti, istraživači, naučnici i studenti na razmeni doprinose istraživanju, inovacijama, ekonomskom razvoju i mogućnostima zapošljavanja u mnogim oblastima i sektorima širom Sjedinjenih Država“, rekao je Entoni Blinken u svom izlaganju na konferenciji.
Prepoznajući važnost međunarodnog obrazovanja i njegovu vitalnu ulogu u razvoju građana globalnog društva, kao i jedinstven položaj Sjedinjenih Država da koristeći svoj jak ekonomski, ali i društveno-politički položaj budu lideri i uzori u napretku ovog polja, kroz ovu Zajedničku izjavu su se Ministarstva obavezala da nastave da podstiču i podržavaju programe međunarodnog obrazovanja u SAD-u, kao i da podržavaju njihov razvoj u drugim državama sveta.
Istorija programa međunarodne razmene:
Verovali ili ne, međunarodnu razmenu studenata u velikoj meri su podstakli svetski ratovi.
- Nakon završetka Prvog svetskog rata, u SAD-u je formiran Institut za međunarodno obrazovanje (Institute for International Education – IIE) sa ciljem da promoviše razumevanje među narodima i spreči vrstu katastrofe iz koje je i nastao.
- Godine 1921. predsednik Instituta Stiven Dugan vodio je kampanju u američkoj vladi da međunarodnim studentima odobri imigrantske vize, te je 1921. zvanično i usvojen Zakon o hitnoj imigraciji, označavajući početak duge tradicije američke razmene studenata.
- Nakon Drugog svetskog rata, nastao je Fulbrightov program 1946. godine s ciljem povećanja razumevanja i tolerancije drugih kultura i poboljšanja znanja stranih jezika među učesnicima. Program je kreirao Džejms Vilijam Fulbrajt, koji je u to vreme bio američki senator koji je predstavljao Arkanzas.
- Godine 1951. formiran je Savet za međunarodnu obrazovnu razmenu, koji je brzo počeo da šalje hiljade američkih studenata svake godine u Evropu. Iz razaranja Drugog svetskog rata došlo je do ponovnih napora da se poveća međunarodno razumevanje i međukulturno učenje kroz razmenu, a broj međunarodnih programa razmene se povećao.
- 1961. Godine, Sjedinjene Američke Države su uvele program vize za posetioce za razmenu J-1, prema Zakonu o međusobnoj obrazovnoj i kulturnoj razmeni. Program Visa J-1, čiji je cilj dovođenje naučnika, profesora i studenata u SAD u svrhu kulturne razmene, traje do danas.
- Krajem 1980-ih se završetak Hladnog rata poklopio sa znatno poboljšanom komunikacionom tehnologijom i lakoćom transporta, što je dovelo do naglog porasta broja studenata na razmeni koji su dolazili u SAD 1990-ih.
- 1992. godine nastao je i Future Leaders Exchange (FLEX) program za srednjoškolce, nakon uverenja bivšeg senatora Bila Bredlija da je „najbolji način da se osigura dugotrajan mir i razumevanje između SAD-a i Evroazije omogućavanje mladim ljudima da iz prve ruke nauče o demokratiji“
Danas, svake godine preko milion srednjoškolaca, studenata ali i istaknutih profesionalaca širom sveta doputuje u SAD putem nekog programa međunarodne razmene kako bi tu nastavili svoje učenje i usavršavanje
Šta ovo znači za Srbiju?
Od 2001. godine do danas, u Srbiji je realizovan 21 program međunarodne razmene, iz oblasti menadžmenta i liderstva, agrokulture, muzike, edukacije, profesionalnog razvoja, kao i različiti programi kulturne razmene, kako za srednjoškolce, tako i za starije. Samo u školskoj 2019/2020. godini, iz Srbije je u Ameriku otputovalo 1044 učenika, studenata i profesionalaca, dok podaci iz prethodnih godina (dostupni ovde) pokazuju da će brojka samo nastaviti da raste, kako postoji trend rastućeg interesovanja za ovakav vid međunarodne saradnje.
Ukoliko i sami želite da se uključite u neki od programa međunarodnog obrazovanja koji sprovodi Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, bacite pogled na njihov sajt i prijavite se!
Šta je ova Izjava promenila?
Kroz Zajedničku izjavu o principima podrške međunarodnom obrazovanju, Vlada SAD-a i njena Ministarstva potvrđuju njegov značaj i obavezuju se na podsticanje lokalnih obrazovnih i drugih institucija, biznisa i organizacija nevladinog sektora da se uključe u ovakve programe, jer u njima vide potencijal za oporavak nacije nakon pandemije Kovod19 virusa, ali i priliku za nove inovacije i otvaranje novih radnih mesta. Prema podacima neprofitne organizacije NAFSA: Asocijacije međunarodnih edukatora, pojedinci na programima međunarodne razmene svake godine donesu 39 billiona dolara ekonomiji SAD-a i kreiraju ili doprinesu kreiranju 416 000 radnih mesta svake godine, što će se kroz principe podrške međunarodnom obrazovanju samo uvećati.
Drugo, kako je jedan od osnovnih izazova sa kojima su se učenici na programima međunarodne razmene u SAD-u u protekloj godini suočili nedovoljna razvijenost protokola i procedura za njihov bezbedan ulazak i boravak u zemlji, pored toga što će razvoj postojećih i pokretanje novih programa razmene nakon ove Izjave dodatno spojiti vladin sektor, obrazovne institucije, biznis i nevladin sektor u SAD-u, ovo je i prilika za Ministarstvo unutrašnje bezbednosti da razvije bolje protokole i procedure kako bi se obezbedilo što sigurnije odvijanje ovakvih programa, ali i ojačala generalna bezbednost građana.
Kako bi ostali lideri u oblasti istraživanja i razvoja, obezbedili najbolje moguće obrazovanje svojim građanima, očuvali postojeće, ali i stvorili nove veze i prijateljstva sa državama širom sveta, Sjedinjene Američke Države će u narednim godinama zasigurno težiti ka povećanju broja međunarodnih obrazovnih programa, kreiranju legislature koja ih podržava i istovremeno štiti nacionalnu bezbednost i podsticanju učenika, edukatora i drugih stručnjaka da svoje znanje podele i usavrše u inostranstvu.
Kakav će uticaj principi podrške definisani njihovom Zajedničkom izjavom imati na ostatak sveta, moraćemo da ispratimo u narednim mesecima i godinama, ali je značaj međunarodnog obrazovanja očigledan, kao i uključenje svakog pojedinca i države u njegov razvoj, kako bismo u budućnosti mogli efikasnije da rešavamo probleme globalne prirode, bolje se razumemo i umrežimo, doprinoseći razvoju globalnog građanskog društva 🌍