Nekoliko studija je sugerisalo da intenzivna muzička obuka poboljšava lingvističke veštine dece. Takva obuka, međutim, nije dostupna za svu decu.
Nedeljna muzička škola u Helsinkiju
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Helsinkiju, nedeljna muzička škola značajno je unapredila razvoj vokabularnih veština kod dece.
Istraživali su da li jeftina, nedeljna muzička škola za decu od 5 do 6 godina utiče na njihove jezičke sposobnosti. Ukupno 66 dece je testirano četiri puta u toku dve školske godine. Deca su radila test obrade fonema, test o vokabularu, kao i testove za sposobnosti opažanja, rasuđivanja i inhibitornu kontrolu.
Prema rezultatima objavljenim u naučnim izveštajima, muzička škola značajno je poboljšala razvoj obrade fonema kod dece i rečnik, u poređenju sa njihovim vršnjacima koji su pohađali slične časove poput časove plesa ili nisu učestvovali ni u kakvoj aktivnosti.
„Naši podaci sugerišu da čak i razigrane grupne muzičke aktivnosti imaju pozitivan efekat na jezičke veštine predškolskog uzrasta“, kaže prvi autor istraživanja, Tanja Linnavali.
Iz tog razloga Univerzitet promoviše predavanja iz oblasti muzike koje pružaju profesionalni nastavnici u ranom obrazovanju dece.
Sviranje klavira bolje od obuke u čitanju
Da sviranje instrumenata poboljšava jezičke sposobnosti kod dece piše i Daily Mail. U poređenju sa decom koja čitaju, oni koji su naučili svirati klavir su bili daleko bolji u otkrivanju različitih zvukova i razumevanja rečenica. Međutim, sviranje klavira ne utiče na povećanje IQ, raspona pažnje ili memorije.
Sedamdeset i četvoro dece, od 4 do 6 godina, koja govore mandarinski jezik raspoređena su u tri grupe. Jedna grupa je dobila trideset nedeljnih 45-ominutnih časova klavira u trajanju od 6 meseci. Druga grupa je trenirala čitanje tokom istog perioda, a treća grupa, koja je delovala kao kontrola, nije dobila nikakvu obuku.
Studija je otkrila da su za samo mesec dana deca koja su svirala klavir bila bolja od ostale dve grupe. Najmanje rezultata je pokazala kontrolna grupa.
Otkriveno je da su deca koja su svirala klavir bolje razlikovala različite reči i bolje su prepoznavala ton. Da bi to testirali, naučnici su sproveli elektroencefalografiju (EEG) nad svakim detetom i pronašli opšte poboljšanje sposobnosti da procesiraju zvuk.
Dok sviranje instrumenta nije prečica do poboljšanja inteligencije, rana muzička obuka može se pokazati korisnom za razvoj područja mozga koja su povezana sa toniranjem, što je osnova ljudske komunikacije.