Digitalne veštine koje deca treba da nauče zbog bezbednijeg interneta

Deca provode prosečno sedam sati ispred ekrana, bilo da se radi o televizijskom, kompjuterskom ili ekranu mobilnog telefona. Iako je surfovanje internetom deo svakodnevice svih nas, uvek postoje rizici, a najranjivija grupa su svakako deca.

Potencijalni problemi, kao što su virtuelno zlostavljanje, zavisnost od Interneta, krađa podataka, nemoralan i opsceni sadržaj, zamke ili krađa podataka svakako da više prete deci, koja imaju manje iskustva u virtuelnom svetu od odraslih. Povodom obeležavanja Dana bezbednijeg interneta (7. februar) odlučili smo da malo istražimo o ovoj temi i o tome koje to digitalne veštine deca treba da nauče kako bi ostala bezbedna.

internet-rizici

Kako navode stručnjaci okupljeni oko projekta Tijana klik, u odnosu na period od prethodnih pet godina, prisutan je trend porasta korisnika sve niže starosne dobi, dok se kao najčešće pojave u Srbiji navode „onlajn zavođenje, odnosno zamke koje pedofili prave, lažno predstavljanje na internetu, zloupotreba podataka na internetu, zloupotreba fotografija na društvenim mrežama i vrbovanje u sekte“.

RODITELJI NE ZNAJU DOVOLJNO

Upravo zbog tog raskoraka u služenju Internetom, odrasli često ne uviđaju kakvi sve problemi mogu da nastanu ukoliko deca nezaštićeno i neobazrivo provode vreme onlajn, ali kada smo pozvali Udruženje građana „Roditelj” dobili smo odgovor da roditelji nisu baš upoznati sa „procedurom” koju tada treba sprovesti.

„Imali smo primere da, kada deca imaju neke neprijatnosti na internetu, roditelji budu zbunjeni i ne znaju na koji to način mogu pomoći deci i ne znaju kako da upravljaju tom situacijom, koja može da bude veoma opasna, stresna i traumatična“, navodi Gordana Plemić, predsednica udruženja „Roditelj“.

deca i net

istraživanja nisu na “našoj strani”

Svako četvrto dete našlo se u situaciji da mu je objavljena slika bez dozvole, a 28 odsto dece obuhvaćene istraživanjem doživelo je pretnje na internetu tri ili više puta. Prema rezultatima istraživanja PONAŠANJE I NAVIKE DJECE NA INTERNETU: stavovi djece, roditelja i nastavnika informatikekoje je sprovedeno pod okriljem Save the children, u slučaju problema, 50 odsto dece ne bi prijavilo slučaj uznemiravanja na internetu, a manje od trećine ispitane dece bi se obratilo školskom osoblju.

„Prema istraživanju sprovedenom među roditeljima dece uzrasta 8 do 17godina tokom 2016-e, 93,2 odsto ispitanih roditelja razgovara o iskustvima vezanim za internet sa svojom decom, 70,9 odsto podstiče dete da samo istražuje i uči stvari na internetu, dok 52,6 odsto ima zajedničke aktivnosti sa detetom na internetu”, navela je Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije.

Iako roditelji, na kraju krajeva, uglavnom ostaju neobavešteni o načinu na koji im se deca služe Internetom, postoje ipak pozitivne naznake u tome šta roditelji, škole i deca rade po tom pitanju.

Roditelji nisu obavešteni na tu temu, ili i ne smatraju da je to toliko važna tema. Međutim, to nasilje postepeno sve više izlazi na videlo i roditelji su s tog aspekta počeli da shvataju da je to jedna poprilično ozbiljna tema“, napominju iz Udruženja „Roditelj“, ali i dodaje da je dobra stvar što se deca, u okviru odgovarajućih predmeta u školama, na izvestan način edukuju u ovom smeru: „Uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta se sve više ide ka tome, nego kada pogledamo unazad godinu dana“, zaključila je Plemić.

digitalne veštine koje deca treba da nauče – 8

Priprema dece i uvođenje u virtuelni svet podrazumeva pojam tzv. digitalne inteligencije. Sama digitalna inteligencija podrazumeva sticanje digitalnih veština kod dece, a to su:

kids_using_computers_online_safely-630x350

  • Digitalni identitet – sposobnost da dete stvori svoje „onlajn Ja“ i reputacija i obazrivo korišćenje istim;
  • Digitalna upotreba – veština balansiranja između virtuelnog i stvarnog života;
  • Digitalna sigurnost – sposobnost prepoznavanja onlajn rizika kao što su virtuelno zlostavljanje i shvatanje da je to jednako rizično kao i stvarnom životu, kao i spremnost da se svi rizici tog tipa zaobiđu;
  • Digitalna bezbednost – sposobnost prepoznavanja rizika kao što su zamke, hakovanje i ostale onlajn malverzacije i korišćenje sigurnosnih programa;
  • Digitalna emotivna inteligencija – sposobnost izgradnje zdravih međuljudskih odnosa u onlajn svetu;
  • Digitalna komunikacija – sposobnost komunikacije i saradnje s drugima korišćenjem tehnologije;
  • Digitalna pismenost – mogućnost nalaženja, razvijanja, korišćenja i deljenja određenih sadržaja, ispraćeno tehnološkom svešću;
  • Digitalna prava – sposobnost razumevanja da prava na privatnost, intelektualne svojine, slobode govora i zaštite od govora mržnje u virtuelnom prostoru važe jednako kao i u stvarnosti.

Svakako je važno naučiti decu ne samo da se čuvaju opasnosti, nego ih i usmeriti da i ona sama ne predstavljaju opasnost za druge i učiti ih vrednostima kao što su poštovanje, oprez i saosećanje, kako u stvarnom, tako i u virtuelom svetu.

Autorka: Tijana Papović