Mnogoj deci odlazak u školu, kao i samo učenje, predstavljaju nešto što bi najradije izbegli i to vreme proveli na drugačiji način. Konkretan problem stoji u tome što školstvo kasni sa vremenom u kom se nalazimo, te su neka shvatanja i vrednovanja prestala sa razvojem i ostala na nivou koji bi odgovarao 20-om veku. U skladu sa razvitkom nauke, postavlja se pitanje ‘Zašto nismo uspeli da decu motivišemo da rade i učestvuju na času upravo pomoću nje?’ Kreativnost u nastavnom planu i programu, je glavni problem koji ima nebrojeno puno škola širom sveta, a koji upravo umnogome suzbija talenat i motivaciju dece za rad.
Pred nama je izdvojeno 10 načina kojima bismo mogli da promenimo ovaj status i školovanju damo jedan sasvim novi oblik.
1. Razmišljanje
Nastavnici su glavni odgovorni za stvaranje promene u mentalnom sklopu dece, njihovom razmišljanju i uopšte za čitavo funkcionisanje u učionici. Ako se oni trude da deci objasne, i imaju želju da im što više približe zadatu temu, učenici će u velikom broju pratiti kako taj čas teče i interesovaće se za isti. Stoga se mora osetiti strast u glasu i gestikulaciji nastavnika, da bi rezultati bili zagarantovani. Dakle, njegovo razmišljanje o tome kako ‘spakovati’ i deci predstaviti sadržaj koji se obrađuje, od ključnog je značaja za proces inovativnog učenja.
2. Samorefleksija
Bilo bi jako poželjno kada bi se nastavnici češće osvrtali na svoja predavanja i kakav su efekat ona ostavila na decu po završetku. Ovo je jako bitno za jednu ozbiljnu profesiju poput ove, jer može pružiti priliku nastavnicima da sagledaju svoj kompletan rad, da bi znali šta donosi rezultate, i s druge strane, na čemu treba dodatno raditi i šta je potrebno unapređivati.
3. Pitajte otvorena pitanja
Otvorena pitanja su ona koja nisu koncipirana prema odgovorima iz udžbenika, već su oni različiti u skladu sa drugačijim gledištima učenika. Ovo može dovesti do jake saradnje, uzbudljivih razgovora i predstavljanja novih ideja. Takođe, ovim načinom rada, učenici umnogome postaju svesni svog potencijala, koji do tada nisu otkrili, i stvaraju veze sa drugim učenicima na osnovu raznih iznetih priča i shvatanja.
4. Fleksibilna mesta za rad
Kreirajte fleksibilna mesta za učenje. Veoma je važno da nastavnici kvalitetno organizuju prostor učionice. Na primer, bitan razlog za unapređivanje dečijeg učenja i koncentracije, jeste fleksibilnost radnog prostora. Novine i napredak u školskom sistemu, treba da isprate i same učionice, te da učenicima pruže mogućnost za samostalni rad, ali i za što bolju komunikaciju sa vršnjacima. Nažalost, prostor mnogih učionica je još uvek jako loše koncentrisan, što dovodi do otežanog praćenja nastave.
5. Karakter je bitan – stvorite mesto za sve učenike
U knjizi Suzan Kejn, ‘Tihi ljudi’ (‘Quiet: The Power of Introverts in a World That Can’t Stop Talking’), jedna od bitnih razlika između introvertne i ekstrovertne osobe je u tome što ekstroverti teže da energiju dobiju iz socijalne interakcije, dok nasuprot njima, introverti istu dobijaju od tihih prostorija, gde imaju vremena za duga razmišljanja. Dakle, ako se jedno odeljenje fokusira samo na grupni rad, introverti će se lako naći iscrpljenima zbog nedostatka motivacije da učestvuju, dok će ekstroverti ipak biti motivisani za rad i angažovanje tokom časa. Tako je i kada je u pitanju samostalni rad, gde će introverti uživati, a ekstroverti ne. Oni bi mogli upasti u neku nepriliku da bi prosto privukli pažnju ostalih. Bitno je da obe strane budu zadovoljene i da se radi na njihovoj obostranoj motivaciji na časovima, te da svakome bude nastava što zanimljivija.
6. Pronalaženje problema
Umesto rešavanja problema, nastavnici mogu pomoći učenicima da sagledaju svet upravo pronalaženjem istih. Pronalaženje problema je ekvivalentno njihovom otkrivanju. Ono zahteva intelektualnu i imaginativnu viziju traženja onoga što možda nedostaje ili bi trebalo dodati nečemu važnom. Na ovaj način, nastavnici mogu pružiti učenicima mogućnost da duboko razmišljaju, postavljaju kritička pitanja i primenjuju kreativne metode rešavanja problema.
7. Uspeh ne dolazi uvek iz prve
Učenici moraju da vide da odrasli često isprobavaju razne nove stvari. Iako u njima ne uspeju odmah, oni ipak nastavljaju dok rezultat ne bude vidljiv. Tako isto i deca moraju da iskuse neuspeh u učenju. U svom delu iz 2017. godine, ‘Učenje iz grešaka’ (‘Learning from errors’), psiholog Dženet Metkalf kaže da je izbegavanje i ignorisanje grešaka u školi, klasično pravilo u američkim učionicama. Kada učenici nisu svesni postojanja neuspeha u radu, dolazi do suzbijanja razvitka njihove ličnosti, ali i čitavog obrazovnog sistema. Pružanjem problemskih situacija u kojima ne uspevaju tako lako, ali se trude da ih ipak reše, učenicima se pokazuje da je njihov glas zaista bitan.
8. ‘Izokrenuta’ učionica
Kada nastavnici koriste ovaj način rada, menja se tradicionalni oblik nastave, a evo i kako. Učenici mogu pregledati materijale za predavanje, pročitati tekst ili istraživanje kao domaći zadatak pre dolaska na čas. Vreme provedeno u nastavi, zamišljeno je za aktivnosti poput grupnih diskusija, grupnog rada kao i samostalnog učenja. Prema Flipped Learning Network , 71% nastavnika, koji su primenili ovu metodu učenja, uvideli su da su se ocene đaka zaista poboljšale.
9. Uključite druge ljude u učionice
Tehnologija koja napreduje ogromnom brzinom, predstavlja takođe način da se u jednu učionicu priključe razni preduzetnici i inovatori, koji bi malo ‘osvežili’ dosadan izgled tradicionalnog školskog časa. To se može izvesti putem žive interakcije, preko aplikacije Skype, kao i mnogim drugim načinima.
10. Proces razmišljanja o dizajnu
Predstavlja skup struktuiranih strategija koje prepoznaju izazove, prikupljaju informacije, generišu potencijalna rešenja i usavršavaju ideje i testiraju rešenja. Postoji 5 faza procesa, a to su: otkrivanje, tumačenje, ideacija, eksperimentisanje i evolucija. Za svaku fazu, učenici i nastavnici mogu da slede ovaj obrazac:
Imam izazov – Kako da mu pristupim?
Naučio sam nešto – Kako da to ljudima predstavim?
Vidim priliku – Šta mogu da stvorim?
Imam ideju – Kako da radim na njoj?
Pokušao sam nešto novo – Kako da to zaživi?
Ovo su samo neki od primera koje nastavnici mogu da isprobaju na časovima i da đacima pruže nov i zanimljiv pristup učenju. Promene treba da se dešavaju u školstvu, stoga je svaka nova ideja bitna za njegov budući razvoj.