Čitanje – veština koja, čini se, trpi najveće posledice u modernom dobu. Činjenica je da se edukatori često susreću sa izazovom kako da deca „rođena sa telefonima” koja tek dolaze u đačke klupe privole knjige. S jedne strane, novi vek nam je doneo digitalizaciju knjiga. To znači da pisanu reč više ne nalazimo samo u štampanom obliku, već i u digitalnom, a od skora i u audio ili video formatu. Međutim, ovakvo prilagođavanje modernom vremenu i prilagođavanje novim generacijama vidno utiče i na tok kolektivnog obrazovnog puta, kako kod nas, tako i u svetu. Mi ćemo se danas konkretno baviti pitanjem da li je bolje čitati sa papira ili sa ekrana?
Čemu treba dati prednost?
Verujemo da ste upravo rekli da je bolja prva opcija. Ali zašto jeste ili zašto nije? Da razmišljamo na ovu temu, inspirisao nas je tekst u kome je profesorka lingvistike Naomi Baron iznela činjenice iz naučno-istraživačkog ugla. Poslednjih godina, a pogotovo tokom pandemije, mnogi profesori su prestali da zadaju zadatke iz štampanih udžbenika. Umesto toga okrenuli su se digitalnim tekstovima. Ovo je bio povod da se kao profesorka lingvistike dodatno zainteresuje za elektronsku komunikaciju u poređenju sa tradicionalnom štampanom ali u domenu učenja i ona nam daje odgovor na pitanje da li je razumevanje isto u odnosu na to da li osoba čita tekst na ekranu ili na papiru.
Odgovor je jednostavno ne. Razlozi koji idu u prilog tome se odnose na niz faktora uključujući da dok čitamo na ekranu imamo smanjenu koncentraciju, skloni smo ka konzumiranju zabavnog sadržaja, kao i ka obavljanju drugih zadataka tokom konzumiranja digitalnog sadržaja, tzv. multitaskovanje. Dakle, sve ovo nam zapravo utiče na pažnju.
Ukoliko je potrebno pročitati tekst koji sadrži nekoliko stotina reči ili više, učenje će biti uspešnije ako je taj tekst na papiru, nego na ekranu. Prednost štampane reči dolazi do izražaja pre svega kada je trebalo postaviti jednostavnije zadatke ispitanicima poput identifikacije glavne ideje u odlomku za čitanje ili izvođenje zaključaka iz teksta. Čitanje štampanog tekst je takođe povećalo verovatnoću prisećanja detalja poput koja je bila boja kose određenog junaka iz teksta. Interesantno je da studije pokazuju da sami studenti pretpostavljaju da će dobiti bolje rezultate na testu ako su čitali digitalni materijal, a zapravo na testiranju imaju bolji rezultat kada su čitali štampani materijal. Još jedna od stavki koja je važna kad je u pitanju čitanje štampanog teksta je to da judi često povezuju svoje sećanje onog šta su pročitali sa onim u kom delu knjige se to nalazi.
Hipoteza površnog čitanja
Kada pričamo o čitanju treba pomenuti i mentalnu perspektivu, tj. ono što istraživači čitanja nazivaju hipotezom površnog čitanja (engl. shallowing hypothesis). Prema ovoj teoriji, ljudi pristupaju digitalnim tekstovima sa načinom razmišljanja koji je prikladan za ležerne društvene mreže i posvećuju manje mentalnog napora nego kada čitaju štampanu verziju. Nije svaka vrsta čitanja ista, ali svakodnevna upotreba društvenih mreža je dovela do toga da obrazac površnog čitanja često primenjujemo i na same knjige i zato se čitanje podužih tekstova čini kao sve teži zadatak, odnosno lako gubimo fokus.
Na kraju i digitalni i štampani tekstovi imaju svoju ulogu u obrazovnom sistemu, posebno u situacijama kada nismo u mogućnosti da pronađemo štampane primerke. Međutim, da bismo se maksimalno posvetili procesu učenja koji podrazumeva pre svega mentalni fokus i reprodukciju znanja, edukatori i roditelji ne bi trebalo da tretiraju sve medije na isti način, već bi trebalo naći meru.
Čemu vi dajete prednost? Pišite nam u komentarima. 🙂